Prosto sam zapanjen količinom nepoznavanja Rusije koju autor teksta pokazuje. Šta, zemlja koja se još uvek oporavlja od decenija komunističke diktature bi trebalo da predstavlja alternativu "sivoj apstraktnoj skupini individua"! Ali naravno, možda se misli na period pre Oktobarske revolucije? Na epohu carizma tokom koje je Puškin besomučno proganjan, Dostojevski robijao, Gogolj nemilice cenzurisan? Tokom koje su najbolji sinovi i kćeri Rusije radije boravili u inostranstvu nego u domovini, zbog sveopšte korupcije i nazadnjaštva koji su tamo vladali? Možda autor priželjkuje povratak paranoičnog carskog režima, koji je gledao na postojanje bilo kakve intelektualne aktivnosti kao na krajnje subverzivnu delatnost?
Gospodine Dimitrijeviću, dajte amo ljudska prava, ma kako vam se bezličnim ona činila! Mnogo nas je koji ih cenimo znatno više no "krvnu vezu" i veru nametnutu odozgo. I ne zaboravite da Rusi nisu samo Danilevski i Homjakov, već i Bjelinski, Hercen i Turgenjev. Pokušavajući da ukalupite rusku misao tako da ona ispunjava vaše autoritarne fantazije, činite nepravdu jednoj velikoj kulturi.
Preporuke:
0
0
2
subota, 27 decembar 2008 21:52
Aleksandar
G. Lav, bojim se, potura laznu dilemu: ljudska prava ili bliskija veza sa Rusijom. Nije potrebno osmisljavati srpski nacionalni interes ni na jedan od ovih nacina. Ali svakako u mnogo vecoj meri treba bezati od nepotrebne i Angloidno-hegemonisticke ideje "ljudskih prava" jer nema ni jedne smislene teze koja se ne bi dala bolje i preciznije izraziti u terminima moralnih i legalnih prava, a pri tom bi se Pax Americana oduzelo jedno od kljucnih sredstava dominacije da sebi arogantno daje za pravo da vrednuje druge drzave shodno niviou unutrasnjeg postovanja ljudskih prava, pa onda sebi daje za pravo da bombarduje humanistickim bombama one koji se eto nadju pri dnu te americke, "naucne" hijerarhije postovanja ljudskih prava. Manimo se tih zapadnjackih ideoloskih poturanja ovog tipa kao i liberalizma i slobodnog trzista itd jer je vec vidljivo da je to i na Zapadu u totalnom rasulu i propasti. Ali i onda kada bi se oslobodili ove ergele zapadnih trojanskih konja to ne mora da znaci glorifikaciju Rusije caristicke ili ne (mada nije jasno da je G. Lav u pravu da tekst to i nudi).
Preporuke:
0
0
3
subota, 27 decembar 2008 22:44
Marko
Jel vi to g. Lave želite ona „ljudska prava“ koja se uteruju NATO bombama, pučevima ili provociranjem građanskih ratova? Pa takva „ljudska prava“ u Srbiji već odavno imate. To za šta ste se borili i čemu ste pretpostavljam težili, to ste i dobili.
Rusija nije idealno društvo, niti je to bila u prošlosti. Ali jeste bila i ostala jedina među velikim evropskim silama koja nas ne obasipa bombama, niti kasapi našu teritoriju.
Ta mazohistička spoljnopolitička orjentacija u kojoj se vapi za antisrpskim Zapadom a huli na Rusiju, ne može dati dobrog ploda.
Uzgred, upadljivo je vaše elementarno nepoznavanje ruske istorije. Dostojevski se i u zatvoru smatrao carevim podanikom, a potom se i pokajao se za svoju mladalačku revolucionarnu antidržavnu delatnost. Ali vi to očito ne razumete, i podržavate „pravo čoveka“ na državorušilaštvo. Takođe, ideal slovenofila uopšte nije Rusija onog vremena, i oni su takođe bili neretko proganjani od strane vlasti..
Svakako i Hercen je deo Rusije. Naročito je za Ruse, Srbe i ostale narode istočne Evrope značajno njegovo razočarenje u Zapad kojeg je prvobitno glorifikovao. I Hercen je „čameći“ u Rusiji verovao da će Zapad i zapadna „ljudska prava“ osloboditi narod Rusije iz lanaca istočnjačke „zaostalosti“ i „primitivizma“. Tako je on razmišljao sve dok nije došao na isti taj Zapad i spoznao ga iznutra. Pred kraj života Hercen je pisao: „Dosta smo dugo proučavali crvotočni organizam Evrope; u svima slojevima, svuda smo videli prst smrti... Evropa se približuje strašnoj kataklizmi... Političke revolucije se ruše pod teretom svoje nemoći; one su izvršile velika dela, ali nisu svršili svoj zadatak, srušile su veru, a nisu ostvarile slobodu; raspirile su u srcima želje koje nisu bile u stanju ispuniti... Ja sam prvi koji bledim, i bojim se tamne noći što nastupa... Zbogom umirući svete, zbogom Evropo!"...
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 28 decembar 2008 00:46
Lav
@Aleksandar
Uopšte mi nije bila namera da predstavim veze sa Rusijom i ljudska prava kao međusobno isključive opcije. Naprotiv, za razliku od autora članka, uveren sam da nam je i jedno i drugo preko potrebno.
Iako SAD svojim postupcima gaze sve principe za koje se retorički zalažu, to nimalo ne umanjuje vrednost tih principa. Dosledno poštovanje ljudskih prava bi arbitrarni intervencionizam onemogućilo, i tim pre na njima treba insistirati. Konačno, zaista smatram da je šokantan način na koji gospodin Dimitrijević odbacuje ljudska prava, i slobode koje iz njih proističu, kao nekakvu zapadnu novotariju.
S druge strane, koliko god poštovao rusku kulturu, i bio impresioniran iskrenim prijateljstvom ruskog naroda, ne mogu da se složim da država koja je tokom cele svoje istorije bila disfunkcionalna treba da nam služi kao uzor. I čini mi se da bismo tu pre trebali da se ugledamo na male evropske države.
@Marko
Naravno da imamo ljudska prava u Srbiji, i voleo bih da tako i ostane. Otuda nalazim za shodno da reagujem kada neko želi da ih oduzme.
Slažem se s vama da je Rusija bila jedna od retkih nama prijateljski nastrojenih zemalja u poslednjih dvadesetak godina. Svakako i da postoji potreba za mnogo intenzivnijim kontaktima između Srbije i Rusije, ekonomskim i kulturnim. Ali za to bi trebalo imati realističniju sliku o Rusiji, a ona koju nam gospodin Damjanović iznosi je na nivou rusofobnih karikatura.
Iako se Dostojevski kajao zbog slobodoumlja svoje mladosti, to ne poništava činjenicu da je poslat na robiju zbog javnog čitanja jednog pisma. A da li ću vas preneraziti ako kažem da u slučaju carističkog režima u kome je ogromna većina stanovništva živela poput robova i u krajnjoj bedi, zaista podržavam "državorušilaštvo"?
Na kraju, veoma je lep citat Hercena koji ste dali. I zaista, do strašne kataklizme je, nedugo potom, i došlo. Ali, dozvolite da primetim da odlomak kao da opisuje - samu Rusiju...
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 28 decembar 2008 03:08
Marko
U tekstu se ne iznosi nikakva „slika o Rusiji“ već se ukazuje na Pašićev odnos prema Rusiji i slovenofilskim idejama. I ne govori se protiv ljudskih prava kao takvih, već protiv savremenog mondijalističkog poimanja ljudskih prava, koje zaista predstavlja jedan bezličan koncept, tačnije etiketa pod koju stavlja ko šta hoće, pribegavajući često i duplim standardima..
Vaša slika o carskoj Rusiji kao robovlasničkom poretku, jeste na nivou rusofobnih karikatura. Niti je ruski narod bio rob u carevini, niti je sebe smatrao robom. A nisam ni sumnjao da podržavate revolucionarno državorušlaštvo, to čine svi kojima su puna usta „ljudskih prava“. I kada takvi, „revolucionari“ i borci za „ljudska prava“ dođu na vlast, obično matičan narod u datoj državi postane sasvim obespravljen.
Na vašu žalost, Hercenov citat, ipak se odnosi na Zapad.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 28 decembar 2008 14:17
Lav
Pašićev odnos prema slovenofilstvu i stav o Istoku i Zapadu kao o dva zasebna sveta u stalnoj kulturnoj, verskoj, ekonomskoj i nacionalnoj borbi se ne razlikuje mnogo od Fukujaminih ideja o "sukobu civilizacija". I ako smatram da je ideologija iza projekta stvaranja Novog Svetskog Poretka od strane SAD redukcionistička, rasistička i, prosto, netačna, ne vidim razlog da promenim mišljenje oko iste filozofije samo zbog toga što je formulisana nešto istočnije. Takođe, Rusija 19. i početka 20. veka je vrvela od ideja - liberali, marksisti, anarhisti, pobornici verske obnove su delovali jedni pored drugih. Izjednačavanje ruske misli sa slavenofilstvom negira tu bogatu tradiciju.
Da li smatrate da je karikatura ako kažem da se smatralo da ruski seljak treba da bude nepismen, i da čak ne treba da zna za postojanje drugih knjiga osim crkvenih? Ali, Gogolj je bez i trunke ironije to opisivao kao ideal kojem treba težiti, uz savete gospodarima kako da očinski morališu kmetovima čitajući im iz Biblije i pritom im govoreći "Eh, ti, njuško neumivena!" I da li poričete da su se ljudi čak i u 19.-vekovnoj Rusiji kupovali i prodavali? Ali, mnogo je Rusa ustajalo protiv ovog nazadnjaštva, ne krijući se iza teze da je car namesnik božji na Zemlji, niti iza brige o sopstvenoj sigurnosti.
Ja znam da je Hercen reči koje pominjete napisao misleći na Zapad. Ali ako vi ne vidite da "političke revolucije koje su izvršile velika dela, ali ne i svoj zadatak...srušile veru a nisu ostvarile slobodu... raspirile želje koje nisu bile u stanju ispuniti" opisuje Rusiju posle Oktobarske revolucije bolje no i jednu drugu zemlju, vaše čitanje teksta je izuzetno selektivno.
Na kraju, istina je da se koncept ljudskih prava zloupotrebljava (poput demokratije, vere, borbe protiv korupcije...). Ali to njegovu autentičnu vrednost ne umanjuje. A ograda koje navodite u tekstu koji komentarišemo nema.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 28 decembar 2008 17:05
Marko
Povoljniji je bio položaj ruskog krestjanina u sistemu kreposnog prava, nego pak položaj radnika u surovom liberl-kapitalizmu zapadnih država koji su formalno uživali ustavom „zajemčena“ ljudska prava. Uostalom, kreposno pravo se i ukida sredinom devetnaestog veka, i ono nije bilo uzrok revolucije. U približno istom periodu ukida se i na Zapadu ne kmetstvo, već pravo pravcato ropstvo. Tako da taj argument koji bi trebalo da dokaže „zaostalost“ Rusije, pada u vodu. Dalje, u Stolipiovom periodu, carska Rusija doživljava ekonomski preporod, a potonja boljševička vlast bila je oligarhijskog karaktera, i nije bila iznedrena narodnom voljom već: ratom, delom odnarođene kvazielite i obilnom finansijskom pomoći vašingtonskih bankara, za šta postoji mnoštvo dokaza.
Drugo, carska Rusija sačuvala je mnoštvo malih naroda na svojoj ogromnoj teritoriji, darujući im pismenost, puteve, zaštitu i čuvajući njihovu osobenost dok su neke druge države (koje su imale do sredine devetnaestog veka pravo ropstvo, a koje se ponose zajemčenim ljudskim pravima), čak i na drugim kontinentima trebile čitave narode i civilizacije.
Inače, potpuno razumem Gogolja, Leontjeva i ostale ruske mislioce koji su nastojali da ruski seljak bude zaštićen od destruktivnog štiva. To se zasigurno kosi sa vašim poimanjem ljudskih prava, ali ja te ideje smatram veoma progresivnim.
Rusko slovenofilstvo težilo je čuvanju nacionalne, kulturne i duhovne samobitnosti ruskog naroda, a ne stvaranju globane svetske države po jedinstvenom kulturnom obrazcu, kako to čine današnji kreatori NSP-a.
Ne odričem mogućnost da su ruski slovenofili bili delimično inspirisani i nemačkim romantičarima, ali slovenofilske ideje su karakteristične samo za Rusiju, za razliku od prozapadnih ruskih mislioca koji su nastojali da već postojeće zapadne ideologije preslikaju na rusko društvo. Otuda, misao Dostojevskog, Kirijevskog ili Homjakova, ima mnogo više prava da se nazove ruskom, nego pak misao Bjelinskog ili Hercena.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 29 decembar 2008 02:41
Lav
Rusija nije imala filozofsku tradiciju do sredine 19. veka, i svi pokreti koji su u njoj tada nastajali su bili pod jakim uticajem evropske misli, pogotovo nemačkog idealizma. Ovo podjednako važi i za slavenofile i zapadnjake, i nije ispravno reći da su jedni bili "ruskiji" od drugih. Čak i Hercen je pisao da oba pokreta imaju isto srce, istu predanost, i isti cilj - Rusiju. Takođe, oba pokreta su svoje ideje razvijala u dijalogu sa hegelijanizmom, implicitno ili eksplicitno prihvatajući njegove premise. Uopšte ne vidim zašto bi željeni uticaj ruske misli na Srbiju trebalo da se ograniči na slavenofilstvo.
Niste u pravu kada kažete da slavenofili nisu imali imperijalističke težnje. Pogotovo za one poznije, ruski narod je bio očevidno superioran nad ostalima, i njegova istorijska misija je bila da "spasi" zapadnu civilizaciju od dekadencije. Uostalom, teško je naći na političku doktrinu bez mesijanističkih ambicija.
Ne grešite kada smatrate da se ne divim misliocima koji teže da zaštite "prost" narod od korozivnih uticaja civilizacije. Istini za volju, takve tendencije se nalaze i kod Katoličke Crkve, evangelističkih hrišćana, brojnih islamskih zajednica i komunističkih režima, da pomenem samo neke, te ne predstavljaju specifičnost slavenofilstva. A i jedan Dostojevski je takvu snishodljivost žestoko kritikovao u svojoj Legendi o Velikom Inkvizitoru.
Pridružujem vam se u osudi kolonijalizma i surovosti eksploatacije radnika. Ali to nisu jedine tekovine Zapada, kao što ni staljinizam ne predstavlja suštinu Rusije. I primećujem da je Rusija doživljavala ekonomski napredak kada je usvajala praksu liberalnog kapitalizma, onako kako je primenjuju zapadne države. To se odnosi i na aktuelni preporod pod Putinovim vođstvom.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 29 decembar 2008 11:11
brm
problem sa Rusima je jedino što su - daleko.... a mi treba da ostanemo ovde!Rusi nas nikada nisu voljno izneverili, ali su mnogo puta (nakon Morejskih ratova, 1. srpskog ustanka, posle oktobljraske revolucije...) morali da se usredsrede na svoje probleme, a mi smo ostali sami i izloženi odmazdi velikih sila protiv kojih smo bili zajedno sa Rusima.Prema tome u konteksti srpke desnice, mislim da bi trebali da skrenemo pogled malo i na jug - tamo živi narod koji nam je sličan i prijateljski barem on0oliko koliko Rusi - ali je brojčano uporediviji sa nama. Taj narod ima skoro vekovno iskustvo desničarske partije zasnovane na sitnom porodičnom posedu i obrtu - modelu države koji tradicionalno najviše odgovara Srbima. Takođe ima i razrađene vrlo sofisticirane mehanizme otpora krupnom internacionalnom kapitalu...Narod se zove Grci a partija Nea Dimokratija...a nije zgoreg proučiti i sličan model susedne Turske
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 29 decembar 2008 12:13
Sekula Timotijević
Hvala gospodine Dimitrijeviću na ovako izvrsnoj analizi Ideologije prozapadne desnice u ogledalu srpske političke tradicije. Ovaj Lav što komentariše Vaš tekst, liči mi na novokomponovanog Lava, prozapadnog desničara, Tomislava Nikolića. Ne znam da li ovi prozapadni desničari, Vuk i Toma imaju vreme da čitaju Vaše tekstove. Ne bi bilo loše da im se ova analiza dostavi na kućne adrese, ne bi li im bar malo rasterala prozapadne magle i vidike.
Što se mene tiče, ovu analizu odmah puštam na štampanje.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 29 decembar 2008 17:31
Marko
To što u Rusiji nije bilo filosofske tradicije (u klasičnom smislu tog pojma) do devetnaestog veka, ne znači da pre tog perioda nije postojala nacionalna ruska misao. Uticaj klasične zapadne filosofije, ne predstavlja osovinu slovenofilske ideologije, uostalom slovenofili uopšte i nisu klasični filosofi koji imaju svoje lične filosofske sisteme. Slovenofilski pokret je tipično ruska pojava i javlja se kao reakcija ruske pravoslavne intelegencije na proces pozapadnjačenja koji je započeo Petar I. Slovenofili su kontinuitet ruske pravoslavno-nacionalne misli čiji je prvi teoretičar Sveti Josif Volocki (svetitelj iz petnaestog veka) sa svojim idejama pravoslavnog monarhizma i jedinstvene i nedeljive ruske države. Čak je znameniti ruski pravnik Teodor Taranovski, pretečom slovenofila smatrao našeg Svetog Savu zbog njegovog stvaranja nacionalne Crkve i slovenizacije vizantijskog zakonodavstva (koje je kao takvo preneto i u Bugarsku i Rusiju).
Slovenofili nisu težili tome da Rusija okupira druge delove čovečanstva i nametne im svoju veru i kulturu, što je bila (i ostala) odlika zapadne civilizacije. Oni su su samo izražavali nadu da će Zapad i ostali delovi čovečanstva prepoznati Pravoslavlje kao istinitu veru i dobrovoljno je prihvatiti.
Staljinizam uopšte i nije nikakva ruska karakteristika, već sistem (zasnovan na ideologiji ponikloj na Zapadu) u kome neruska manjina ugnjetava ruski narod., dok zapadni kolonijalizam i robovlasništvo jesu pokazatelji jedne od suštinskih karakteristika zapadne civilizacije; da pokori ostale delove čovečanstva , nametne svoj kulturni obrazac i tretira pokorene narode kao podljude.
Liberalni kapitalizam je bio na sceni u Rusiji devedesetih godina kada je država bila u rasulu. Putin je državu preporodio (između ostalog) i antikapitalističkim merama kroz stavljanje knjučnih privrednih sektora pod kontrolu države.
Preporuke:
0
0
12
utorak, 30 decembar 2008 12:27
Lav
Državni intervencionizam u ekonomiji teško da bi mogao da se nazove antikapitalističkim, ako imamo u vidu praksu razvijenih zapadnih društava. SAD su se, na primer, oduvek odlikovale protekcionizmom i subvencionisanjem domaće proizvodnje. Bitnijih razlika između američkog, ruskog i kineskog ekonomskog sistema danas nema.
Mada naravno da su za slavenofilstvo važni originalni ruski elementi, uticaj zapadne misli na njega je znatno veći no što vi to predstavljate. Pogotovo opozicija istok-zapad, koja kao takva pre Hegela jednostavno nije postojala.
Slavenofilstvo kakvim ga vi opisujete se nalazi kod ranih slavenofila, Homjakova i Kirjevskog, koji su se zalagali i za hrišćanski univerzalizam. I mada tu svakako ima zanimljivih ideja, njihove doktrine su i u samoj Rusiji odbačene kao nostalgične i prevaziđene, pogotovo što bi bile primenjive samo u prevashodno agrarnoj državi, kakva Rusija već tada nije bila. Teorije kasnijih slavenofila, Danilevskog i Leontjeva, su prožete šovinizmom. I dok se Leontjev zalagao za izolacionizam, i bio izričiti protivnik integracije balkanskih Slovena sa Rusima, zbog rasprostranjenosti liberalno-demokratskih ideja među njima, druge varijante tadašnjeg slavenofilstva su, barem privremeno, bile praktično nerazlučive od patriotskog imperijalizma.
Skloni ste da sve loše u Rusiji pripisujete uticaju Zapada, dok mane Zapada vidite kao njemu inherentne. Neću se tu složiti s vama, pre svega zato što nisam ubeđen u postojanje večnih, nepromenljivih esencija kultura. To su razlike u filozofskim postavkama oko kojih se možda ni ne vredi sporiti. Ipak vam skrećem pažnju da i ako prihvatite objašnjenje o nevinim Rusima i koruptivnom Zapadu, podleganje iskušenju i pad u greh je neizbežno, jer i u samoj Rusiji ideje koje vi nazivate zapadnim (a koje su često velikim delom ruske) imaju veliku privlačnu snagu.
Preporuke:
0
0
13
utorak, 30 decembar 2008 15:52
Mislilac
Autor teksta je mesavina militantnog boljsevizma i nakaradnog "srpskog nacionalizma", srbokomunista bi bio najbolji naziv. On je misljenja kako je zapad oduvek bio neprijatelj Srba, kako mi sa zapada nismo primili nista dobro, a sa druge strane kako je iz Rusije dolazilo sve dobro. Takodje istoriju tumaci na dosta pristrasan, samim tim neobjektivan nacin.
Da krenomo od pocetka. Pre svega da pomenem da Srbi postoje i pre Svetog Save. Prvi srpski vladar, dukljanski kralj Mihajlo i njegov sin Bodin bili su katolici, a bio je to neko vreme i Savin otac Nemanja. Dalje, za vreme srednjeg veka Srbija je uvek bila bliza zapadu od ostalih balkanskih zemalja. Da se sada prebacimo u XIX vek Rusi su Karadjordju uskatili pomoc kada mu je bila najpotrebnija (logicno gledali su svoj interes, nisu se obazirali na tkz. slovensko bratstvo) onda 1878. hteli su da prave Veliku Bugarsku (Bugarima bi tu pripali Nis, Pirot, Pristina, Prizren, cela Makedonija...) pa je sasvim normalno sto su se tada kralj Milan i J. Ristic okrenuli Austriji, koja je i sprecila stvaranje sanstefanske Bugarske. "Sramni konkordat" koji autor zamera Stojadinovicu potpisao je i Pasic dok je bio premijer, sto je sasvim normalno((iako Srbija za razliku od SHS skoro da nije imala katolika). Ustav iz 1888. koji autor sa razlogom ceni je bio kopija belgijskog ustava iz 1831. Napomenucu jos posto sam ja objektivan da za vreme I Svetskog rata Rusija jeste bila prijatelj Srba. Cim je car srusen nestalo je tog prijateljstva. KPJ koja je bila pod direkton kontrolom SSSR-a bila je izrazito disidentska i protivsrpska. Tito i ljdi oko njega, mada ih ja ne volim, pokazali su veliku mudrost 1948. i zahvaljuci tome SFRJ nije bila takav konc logor kao ostale komunisticke zemlje. Od 2006. Rusi pruzaju verbalnu podrsku koja verovatno ima za cilj konfrontaciju sa zapadom.
Preporuke:
0
0
14
utorak, 30 decembar 2008 16:07
Nikola
lave, svaka čast
Preporuke:
0
0
15
utorak, 30 decembar 2008 21:24
Marko
G. Lave, očigledno površno poznajete misao Danilevskog i Leontjeva, jer kod njih nema nikakvog šovinizma. Šta više, Leontjev je veliki poštovalac romano-germanske kulture, ali smatra da joj nije mesto u Rusiji. Uz to, on uopšte i nije slovenofil. U Rusiji se i Homjakov i Kirijevski veoma poštuju, to što ih neko smatra prevaziđenim, to je subjektivna stvar. Opozicija „Istok-Zapad“ i te kako je postojala u Rusiji mnogo pre Hegela.
Državna intervencija po svojoj suštini i po teoriji ekonomske politike, jeste antikapitalistička mera. Razlike između ekonomskog funkcionisanja SAD i Rusije, apsolutno postoje (npr. u Rusiji ne postoji ništa slično američkom zakonu o Banci federalnih rezervi).
G. „Mislilac“, tekst uopšte ne ulazi u pitanje da li su sa Istoka ili Zapada dolazile Srbiji dobre ili loše stvari, već u pitanje kakvo je pojavno civilizacijsko i geopolitičko usmerenje srpskog nacionaliznma, sviđalo se ono nekome ili ne.
U moru neistina i poluistina koje ste izneli, tačna je jedino činjenica vezana za stvaranje Velike Bugarske. A tvrdnja da su srpski vladari Zete bili rimokatolici, najveća je besmislica koju sam čuo u poslednje vreme.
G. Timotijević, drago mi je da vam se dopada moja analiza. Mislim da tom pitanju nije posvećeno dovoljno pažnje pa sam našao za shodno da pišem na tu temu.
Preporuke:
0
0
16
sreda, 31 decembar 2008 14:11
Lav
Razvijene zapadne države se nikada nisu libile ekonomskog intervencionizma, što je posebno očigledno poslednjih meseci, kao posledica ekonomske krize, ali svakako nije novina. Prihvatanje prakse liberalnog kapitalizma, koja se, naravno, razlikuje od neoliberalne dogme iz udžbenika, dovelo je do ne samo ekonomskog napretka u Rusiji.
Shvatam zašto oklevate da svrstate Leontijeva u slavenofile. Zbog insistiranja na vizantijskom idealu i pravoslavlju, kao i suprotstavljanju zapadnjacima, uprkos njegovom neslaganju sa nekim od osnovnih postavki ranog slavenofilstva, često se na njega gleda kao na nastavljača iste misaone struje. Iako je bio izraziti anti-nacionalista, njegova odbojnost prema svemu za šta je sumnjao da bi moglo da nosi iole progresivne ideje odvela ga je u šovinističku mržnju prema Zapadu.
"Biološke" teorije Danilevskog o kulturno-istorijskim tipovima su svakako šovinističke. Uz to, on je bio zagovornik totalitarizma, i zalagao se za ekspanzionizam ne toliko različit od zapadnog imperijalizma. Konačno, i Danilevski i Leontjev kao reakcionari su žestoko kritikovani i od ruskih savremenika. Prostor ne dozvoljava detaljnije obrazlaganje uticaja Hegela na slavenofile, ali o tome postoje radovi na koje vas mogu uputiti.
Kirjevski i Homjakov, kao i Leontjev i Danilevski, naravno da zaslužuju poštovanje, i to je neosporno. Ali ako vaša namera nije bila tek da napravite istorijski pregled zanimljivih ideja, već i da predložite njihovo uvođenje u srpske političke programe, pokazivanje njihove relevantnosti uopšte nije nevažno. U tom slučaju pre svega treba da odgovorite na primedbe koje su već savremenici i sunarodnici slavenofila imali, zatim da navedete u kojim istorijskim situacijama su takve ideje donosile napredak, i konačno, da pokažete da su one primenjive danas, na ovom geografskom položaju.
Preporuke:
0
0
17
sreda, 31 decembar 2008 18:34
Marko
Kada je kapitalizam (po želji Zapada) uveden u postsovjetsku Rusiju, zemlja je nazadovala. Kada je Putin promenio ekonomsku politiku, nasuprot želji Zapada, Rusija je stala na noge. To su činjenicnje.
Šovinizam je mržnja prema drugim narodima, a toga nema ni kod Leontjeva niti kod Danilevskog. Niti ima totalitarizma i želje za osvajanjem tuđih teritorija. To što neko tvrdi da je ovaj ili onaj mislilac reakcionaran i zastareo, to je subjektivna stvar.
Nisam ni negirao uticaj Hegela na slovenofile, već tezu da pre njega nije bilo antizapadnog stava u Rusiji, i tezu da je njegov uticaj na slovenofile preovlađujući.
Tema teksta nije pregled suprotstavljenih ideja koje su postojale u Rusiji devetnaestog veka, već ono na šta ukazuju naslov i podnaslov teksta.
Preporuke:
0
0
18
sreda, 31 decembar 2008 19:04
Peter RV
Razmisljam dosta o ovoj temi jer sam snjom licno pogodjen. Vec skoro sesdeset godina zivim na Zapadu, ozenjen sam vec dva puta sa Anglo-Saksonskinjama i zavrsio sam u Spaniji ciji mi narod izgleda najvise koji nama lici.
Amerika, ciji sam drzavljanin vec pola vijeka, mi se sgadila, ne samo sbog agresije na Srbiju nego jos vise zbog njene duboke hipokrizije. Ovo je jedna zemlja koja besomucno klepeta o ljudskim pravima samo da ih brutalno ruse, vise nego iko na zemljinoj kugli.
Pitam se dali su ta 'ljudska prava' u koje Lav izgleda duboko vjeruje, nijesu samo jedan paravan za brutalnost sa kojima se ona ruse? Pocinjem da vjerujem da su one izmisljene bas kao jedan Goebelsian slogan, da kad ih hiljadu puta ponavljas, ljudi pocnu da vjeruju da ih stvarno postujes.
Dosao sam do zakljucka da jedino sto Amerika moze da nam ponudi su zvakaca guma, jedna uzasna muzika i ova necuvena hipokrizija. Evropa slijedi vjerno Ameriku pa ni od nje ne treba ocekivat nista drugo.
Zapad je jedna kultura laza koja je na izdahu. Sto ce je naslijedit, ne znam. Moguce da ce to biti Islam, jer ovakva moralna praznina nece biti u stanju da se brani od bilokoga. Divim se naivnosti Lava koji jos njoj vjeruje. Mene zapanjuje da medju Srbima ima jos uvijek ljudi koji vjeruju da americke bombe imaju duhovnu vrednost.
Rusija je jedina koja moze da se preporodi poslije ovog boljsevickog holokausta jer je iskusila Golgotu. Srbi treba dobro da promisle
prije nego sto se upuste u jeftine evropske avanture.
Zemlja Ljermontova, Solzenicina, Dostojevskoga ili Puskina treba da nam da nadu- ne izdahujuca lesina Zapada.
Preporuke:
0
0
19
sreda, 31 decembar 2008 21:13
Mislilac
Gospodine Marko, to sto ne znate da su vladari Zete bili katolici to govori o Vama i o temeljitosti Vaseg istrazivanja. Procitajte knjigu oca Radoslava Grujuca "Politicka aktivnost Vatikana na Balkanu kroz vekove" i tu ce te to videti, a i razmislite zasto je bas tada osnovana barska nadbiskupija. Da napomenem i da je Savin brat Vukan bio katolik. Naravno nije moja namera da sirim nikakvu katolicku propagandu vec samo da kazem ono sto je istina.
Zamolio bih Vas da tacno navedete koje su to "poluistine i neistine" koje navodim.
Unapred hvala na odgovoru.
Preporuke:
0
0
20
četvrtak, 01 januar 2009 16:00
Marko
G. „Mislilac“, evo navešću po vašoj želji, neistine iz vaše poruke, koliko mi to prostor dozvoljava:
„Autor teksta je mesavina militantnog boljsevizma i nakaradnog "srpskog nacionalizma", srbokomunista bi bio najbolji naziv.“ – Najpre neistinito je ovo vaše etiketiranje, zapravo čisto vređanje (mislio sam da je to u ovim porukama zabranjeno).
Mihajlo nije prvi srpski vladar. Drugo, i Mihajlo i Bodin su rođeni (što znači i kršteni) pre raskola, i to u vreme dominantnog vizantijskog uticaja u njihom okruženju. Priklanjali su se najpre Vizantiji a posle Rimu, ali istorija ne beleži da su bilo kada primili rimokatoličko krštenje. Prvi srpski vladari koji primiše Hrišćanstvo u devetom veku, primiše ga sa Istoka. Bilo je kasnije prorimskih tendencija, ali Sveti Sava je u trinaestom veku definitivno opredelio srpski put. Zbog toga, srž srpske ideje, tradicije i kulture jesu svetosavski i kosovski zavet, a ne Mihajlovo primanje papske krune ili prvobitno Nemanjino rimokatoličko krštenje.
Kažete a su Srbi bili bliži Zapadu od drugih Balkanaca. Carigrad je dva puta potpisao uniju sa Rimom a Srbija se oba puta žestoko borila protiv toga. Prvi put za vreme Kralja Milutina, a drugi put za vreme Đurađa Brankovića. Bugari su se prvobitno opredelili da prime Hrišćanstvo iz Rima ali ih je Vizantija prinudila da od toga odustanu a Rumuni su usled svoje jezičke i delimično etničke pripadnosti, uvek gravitirali ka Zapadu više nego drugi balkanski narodi.
Rusi su nam pomogli i u srpsko-turskim ratovima kao i u balkanskim a pogotovo u Prvom svetskom ratu. Ni Karađorđa nisu ostavili na cedilu već su izdejstvvovali autonomiju, koja od strane Srba nije prihvaćena. Ruse je tada napao Napoleon i bili su prinuđeni da zaključe mir sa Turskom.
Konkordat iz 1914. potpisan je pred sam rat kako bi se prekinuo austrijski protektorat nad rimokatolicima u Srbiji (mahom Šiptarima) koji se koristio za političke ciljeve. Austo-Ugarska je protestovala protiv konkordata zbog čega ga Vatikan i nije ratifikovao.
Preporuke:
0
0
21
petak, 02 januar 2009 15:42
Mislilac
G. Marko. Pojam srbokomunista nije nesto sto sam napisao da bih vas uvredio (zao mi je ako ipak jesam) to je ideoloska karakteristika, kao kada bi ste vi meni na osnovu nekih stavova izveli extreman nadimak, npr. militantni Atlantista...
Ponavljam da meni nije nikakva namera da okrecem Srbe Vatikanu. Ali da napomenem da su Srbi pokrstavani (od VII do IX veka) i od rimslih i od grckih misionara, pogotovo zato sto je do 732. oblasti sve do Sofije i Soluna pripadalo rimskoj jurisdikciji, sto je izmenio Lav Isavrijski. Posle toga pod rimskim uticajem ostale su primorske zemlje (Srpske zemlje Duklja, Travunija, Zahumlje i Paganija) a u tom polozaju je zatekla je Srbe i deoba 1054. Za Mihajla i Bodina sam rekao da su prvi kraljevi, ne prvi vladari (znam da su Vlastimirovici bili pre njih) a koje su vere bili s obzirom na polozaj moze zakljuciti i malo dete, ziveli oni i dugo posle 1054. Jos da napomenem da je besmisleno govoriti da je pravoslavna ispravna a katolicka pogresna vera, kao i obrnuto. Ne postoji ispravna i pogresna vera, samo ispravan i pogresan vernik.
Sto se Karadjordja tice, delegacija koju je poslao u Petograd 1804. dobila je uglavnom mnogo obecanja. Pomoc koju je dobio je bila vise simbolicna, a pod uticajem Rusa odbijen je povoljan Ickov mir. U miru u Bukurestu 1812. srpska autonomija je pomenuta simbolicno i bez cvrstih garancija. Konkordat je dosta pre Pasica postpisao i Nikola Petrovic (ja ga smatram Srbinom, a Vi?) Za balkanske ratove i I Svetski rat uopste ne sporim rusko saveznisto, verujem da niko ko je procitao nesto to ne bi mogao...
Glavnina onoga sto hocu da kazem je da se srpsa politicka elita u XIX i pocetkom XX veka okretala nekad ka Rusiji, nekada ka Nemackoj i Austriji nekada ka Francuskoj. Uglavnom onako kako je procenjivala svoje interese, sto je i normalno. Ukoliko su tada a i kasnije nekada preovladale emocije to je bilo na stetu Srba (morate priznati da bi komunizam mnogo teze bio prihvacen kod Srba da nije bilo rusofilstva)
Preporuke:
0
0
22
petak, 02 januar 2009 17:49
Marko
Reći nekome npr. da je „militantan boljševik“ skoro da je isto kao reći za nekoga da je ustaša. Da ne ulazim u to koliko je takva etiketa apsurdna za stanovište sa kojeg je tekst pisan.
Rekli ste u prvoj poruci da su Mihajlo i Bodin prvi vladari a ne kraljevi. Jesu Srbi pokrštavani i od rimskih misionara ali bez većeg uspeha. Tek kada srpski vladari prihvataju Hrišćanstvo (i to iz Vizantije), prihvata ga i čitav narod.
Zbog čega je Pravoslavlje za razliku od rimokatolicizma ispravno (ja sam ubeđen da je tako), to je već posebna tema. U svakom slučaju, nepobitna je činjenica da je Pravoslavlje a ne rimokatolicizam, bitan element srpskog nacionalnog bića. I kao pravoslavni Hrišćanin, ubeđen sam da je vrlo loše to što je srpska elita iz druge polovine devetnaestog veka, uglavnom odbacila pravoslavni pogled na svet a usvojila zapadni racionalističko-materijalistički.
Spoljnu politiku svakako uvek treba voditi u skladu sa nacioalnim interesom. Treba sarađivati sa svakom državom koja ne ispoljava neprijateljstvo prema nama. Međutim, činjenica je da Srbi nikada nisu imali dugoročnu podršku zapadnih država čak ni onda kada su se vlasti u Srbiji klele u prijateljstvo sa njima (što je slučaj i danas). Uglavnom smo tretirani bahato, licemerno ili čak otvoreno neprijateljski. S druge strane, Rusija nam je u manjoj ili većoj meri, konstantno pomagala kroz istoriju, i retko kad činila nešto na našu štetu.
Preporuke:
0
0
23
subota, 03 januar 2009 19:51
Mislilac
Jos jednam Vam se izvinjavam, neko ne bi to shvatio tako, ali ljudi su razliciti...
Svoje se vere ne treba odricati tu se slazem sa Vama. Medjutim verujem da Vi vase argumente za to da je katolicka vera pogresna pronalazite u ruzinim postupcima nekih papa. To ne moze biti opravdanje, to bi bilo kao kada bi neko tvrdio da je pravoslavlje neispravno zbog sramotnih dela Pahomija... Uopste ne sporim odredjeni uticaj koji je pravoslavlje imalo na Srbe (mada ne smatram Savu najzamenitijim Srbinom). Ali crkva danas ima manji znacaj i ona je odvojena od drzave (sto je dobro) i bolje je da nasa elita vise razmislja u duhu racionalizma nego u duhu "carstva nebeskog i nebeske Srbije", jer ipak, nasa drzava je na zemlji.
Izriciti sam protivnik da se nasi odnosi sa nekim drzavama satanizuju a da se sa drugima idealizuju. Kod vas je to prisutno. Vec sam pomenuo period prijateljstva sa Rusijom, ali da pomenem sada da su nam sa njima odnosi bili losi u drugoj polovini XIX veka i u dobar deo perioda SSSR-a (bilo da se odnosi na kraljevinu SHS ili SFRJ). Kada se sve to vidi tesko da se moze reci da su nam maltene konstantno bili saveznici. Isto je pogresno reci kako je zapad maltene stalno bio gadljiv prema nama. Sa Amerikom mi nismo imali poblema sve do 90-ih. Sa Francuskom isto, mada je svakako njihova podrska za vreme I Svetskog rata bila zasluga i Rusije. Takodje kraljevina SHS i Pasic, kao njen premijer, oslanjali su se na nju. A o bliskosti dva naroda samo da napomenem sa koliko su bola Srbi primili vest da je Francuska okupirana u II Svetskom ratu. Sa Britanijom je vec druga stvar, sa njom do 90-ih nismo bili stvarni neprijatelji, mada i pre toga tesko da je ikada bilo njihove dobronamernosti.
Tako i danas razum nam govori da idemo ka evroatlantskim integracijama, a i okruzenje nam je u potpunosti takvo sve clanovi i buduci clanovi NATO-a. Da se, kao Belorusija, granicimo sa Rusijom tada bi svakako trebalo preispitati i mogucnost veceg okretanja ka njima.
Preporuke:
0
0
24
nedelja, 04 januar 2009 11:31
D.Kovačević
gosp.Marko,
zadivljen sam sa vašom talentovano-objektivnoj i simplifikovanoj analizom-istorije srpske desnice(nacionalne svijesti).Ako bi se ovaj inspirativni i disperzivni cijenjeni tekst mogao iskazati kroz samo jednu rečenicu,onda bi to bila jedna stara crnogorska narodna poslovica koja glasi:"ko neće brata za brata,imaće dušmanina za gospodara".U potpunosti dijelim sa vama poglede na naš civilizacijsko-kulturološki smjer i panslovenstvo kao jedino zdravo i prirodno ishodište(hajdeger često koristi riječ ishodište)imanentno našoj generičkoj strukturi i svetosavsko-pravoslavnom mentalitetu,što će nas obilježiti kroz vjekove i odrediti nam tešku sudbinu.Ali naš civilizacijski model(vizantijsko,pravoslavni,ruski,svetosavski...sveslovenski)ipak gubi bitku sa zapadom,na žalost...posle pada Carigrada i dijelimičnog uspjeha kijevske,kasnije moskovske Rusije...lome nas intezivno,dijele,prekrštavaju,nameću svoju filozofiju...kako je dozvolila moćna i tako pametna i talentovana Rusija da je tako jeftino izigra i pokori zapad sa idejom komunizma...pogazismo(i mi i Rusi i vjeru i tradiciju)...bojim se da su nas odavno rastočili i teritorijalno i duhovno!Dugo razmišljam o tome,čitam Aleksandra Šmemana,Danilevskog,Florenskog,Berđajeva...ruske semijotičare ....!?Šta je to u nama slovenima inferiorno,sklono padu...?Da li je to naš nesmisao za organizovanje,pragmatsko,višak emotivnog...jak duhovni element naspram praktično materijalnog..lakovjernost,nedostAtak životne kvarnosti i surovosti na kojoj Niče tako insistira?Gospodine Marko,volio bih da čujem vaše mišljenje o ovomim pitanjima što nas progone od naših početaka pa sve do danas kada nam uzeše i svetu postojbinu(Kosovo i Metohiju).
Preporuke:
0
0
25
nedelja, 04 januar 2009 13:05
Lav
Rusija je iz kapitalizma zasnovanog na principima neoliberalne dogme i pod kontrolom zapada, prešla u kapitalizam kakav razvijene zapadne zemlje primenjuju, i pod sopstvenom upravom. Naravno da se iz toga može puno naučiti, a pre svega da se ekonomska praksa preuzima od uspešnih.
Šovinizam je mržnja prema drugim grupama, ne nužno etničkim. Leontjev nije bio protiv drugih naroda kao takvih, već kao nosilaca njemu mrskih ideja liberalizma i demokratije. Prezirao je i Slovene, kao već zaražene progresivnim idejama, i divio se Otomanskom i Habzburškom Carstvu, nosiocima despotizma. Pseudo-naučne teorije Danilevskog o biološkim razlikama među "kulturno-istorijskim tipovima" i superiornosti jednih u odnosu na druge su svakako šovinističke, a njegovo zalaganje za panslavsku federaciju sa prestonicom u Konstantinopolju je ekspanzionističko, i upadljivo liči na austrougarsku doktrinu o prodoru na istok. Njegova politička misao nije preterano konzistentna, ali neki u njemu vide "filozofa ruskog totalitarizma" i preteču Staljina. O uticaju Hegela na stvaranje kategorija Istoka i Zapada preporučujem rad Ane Siljak "Between East and West: Hegel and the Origins of the Russian Dilemma". Šta je ispravno, katolicizam ili pravoslavlje, je subjektivan stav, koji pre svega zavisi od toga gde je neko rođen.
Namera teksta je, a možda sam pogrešno razumeo, da se kaže kako postoji tradicija slavenofilskih ideja na srpskoj političkoj sceni, i da bi nju trebalo nastaviti. Meni se čini da samo pozivanje na tradiciju nije dovoljno, i da treba obrazložiti zašto bi te ideje bile relevantne danas, i bolje od drugih, ruskih ili zapadnih. U svakom slučaju, hvala na pažnji posvećenoj mojim primedbama, odgovorima, i interesantnoj diskusiji.
Preporuke:
0
0
26
nedelja, 04 januar 2009 16:31
brm
ove mistifikacije u vezi katolicizma kralja Bodina su tipičan primer projekcije sadašnjih shvatanja na tadašnju situaciju - vrlo često kod naših mislilaca...činjenica da su Srbi sa primorja (znači većina Srba) prvo primali Hrišćanstvo od rimskoh misionara je lako objašnjiva - do Rima je dan i noć jedrenja a do Konstantinopolija koo zna koliko nedelja jahanja....i ne znači ni Bog zna šta - prvo su se upoznali sa tada sirovijim modelom a čim su upoznali suptilniji i razvijeniji - pravoslavlje - prihvtalili su ga...prema tome negiranje da su neki srpski vladari bili katolici i da u nekada (skoro) postojali Srbi katolici, nema baš puno smisla a takođe i obrnuto ne znači da neko propagira prelazak u katoličanstvo i napuštanje pravoslavlja, već prosto baštinjenje sopstvene kulture koju vrlo olako prepuštamo narodima koje smatramo neprijateljima (Hrvatima Dubrovnik i katoličko nasleđe Boke)... što se Rusa tiče ponavljam DALEKO SU
Preporuke:
0
0
27
ponedeljak, 05 januar 2009 00:51
Marko
Uvaženi g. Kovačević, moram reći da ne delim sasvim vaš pesimizam. Imperije i civilizacije, dolaze i prolaze, večna je samo vera koja u svoje vreme ne samo da može obnoviti ono što je porušeno, već i može omogućiti čoveku da zadobije onaj duhovni nivo postojanja u koji mi Hrišćani verujemo. Zbog toga, po pitanju čisto ovozemljskih ideala kao što su odbrana ili obnova države i naroda, nama je mnogo bitnija sama borba za ideal nego njegovo ostvarenje (čemu nas uči i Kosovski Zavet). Ali ako uzemo u obzir da su i pronicljivi zapadni umovi poput Špenglera i Hajdegera, predvideli vakrs „Rusije Dostojevskog“ (Špengler) ili „bogova sa evrpskog Istoka“ (Hajdeger) koji dolaze da naslede umiruću (modernu) Evropu, jasno je da se i na ovozemaljskom planu imamo čemu nadati. Uostalom, proces koji se u Rusiji odvija i na državnom i na duhovnom planu, uliva optimizam. A što se nas Srba tiče, zar nismo kao narod u više navrata bukvalno vaskrsavali iz „beznadežnih“ situacija?
Inače ne mislim, da Slovenima fali smisla za organizaciju. Bar su naši srpski preci kroz istoriju iskazivali svoju državotvornu potentnost ne manje od zapadnih naroda. Što se tiče loših strana našeg mentaliteta ja bih posebno izdvojio dve stvari. Ma koliko izlizano zvučalo, ogroman potencijal za stvaranje unutarnarodne nesloge zaista je jedan je od naših najvećih problema. Otuda treba posebnu pažnju posvetiti uklanjanju svih povoda za unutarnarodne sukobe. Višepartijski parlamentarizam očito ne škodi Englezima, ali kod Srba je od svog uvođenja, vazda stvarao tihi ali permanentni građanski rat. Druga loša strana koju bih izdvojio, jeste česta lakomislenost i naivnost koji su nas između ostalog sprečavali da razlikujemo i prepoznajemo prijatelje i neprijatelje, što nas je skupo koštalo.
G. Brm, nije sporno da je nekada bilo i Srba rimokatolka ali nije tačno da je većina prvokrštenih Srba, primila veru iz Rima. Što se udaljenosti Rusa tiče, daleko su onoliko koliko ih mi od sebe udaljujemo (zar im je Venecuela bliža?).
Preporuke:
0
0
28
ponedeljak, 05 januar 2009 13:10
D.Kovačević
Gosp.Marko,
neke odgovore na moje dileme i samokrirična pitanja izložili ste u odličnom tekstu "istok i zapad"koji sam našao na internetu i sa radoznalošću i oduševljenjem pročitao,i rado ga ovom prilikom preporučujem duhovno rafiniranim konzumentima NSPM. Kažete da možda ne stoji tvrdnja o našoj neorganizovanosti a da je loša strana našeg mentaliteta "unutarnarodna nesloga"sa čim se slažem,ali zar neorganizovanost i stihijsko dijelovanje ne proizilaze iz nesloge i obrnuto?Zar neorganizovanost i nesloga ne stoje u uzajamnoj korelaciji,kompatibilnosti?Kažete "vječna je vjera ...koja može omogućiti čovjeku da zadobije onaj duhovni nivo postojanja u koji mi hrišćani vjerujemo"...baš je to ono čega se bojim,plašim,baš je to ono što nas je slamalo i sizifovski uvijek vraćalo na početak,baš to je razlog naših posrnuća,poraza i istorijsko'civilizacijskog ambisa kroz koji propadamo vijekovima!Naša vjera je tako slaba i neutemeljena u nama do te mjere da smo je više puta odbacivali i progonili mjenjajući je mračnim i sumnjivim dogmama koje smo prihvatali sezonski,kako su nam ih nametali,kako su drugi httjeli-od astijske Tereze,preko komunizma do aktuelne EU.Koliko je "naroda" i država od nas nastalo,što učinje njegoševska i kosovsko zavetna Crna Gora...teško je,cijenjeni Marko,ne biti pesimista.Jedini put kada smo bili integrisani u vjeri i sopstvenom biću,tada smo napravili sjajnu i moćnu ovozemaljsku državu-bilo je to doba Nemanjića,isto važi i za Rusiju....zar nisu ovo cijepajuće i mučne dileme junaka Meše Selimovića,ako izuzmemo ontološku ravan,zar o našoj slabašnoj i varljivoj vjeri ne govori uporno vladika Nikolaj,Justin Popović,starac Tadej...moramo se suočiti sa sopstvenim slabostima,lutanjima,zabludama....i ako Miljković istinito kaže da "zablude najljepše pjevaju".Najteže i najzahtjevnije su bitke koje vodimo sami sa sobom,sa arhetipskim demonima sopstvene duše! Moramo jednom pokrenuti taj dijalog,ako već nije kasno.
Preporuke:
0
0
29
petak, 09 januar 2009 21:16
Filipika
Autor je takodje i antisemita. U svom tekstu "O sablaznima savremenog neopaganstva" (sajt Centra za istrazivanje pravoslavnog monarhizma) pita se da li je hriscanstvo jevrejska vera. Prvo citira Nikolaja i njegov stav da je Bog poslao Hrista Jevrejima jer su oni bili najbolesniji i najodbojniji prema Bogu, ali da ni Hrist nije uspeo da ih izleci, pa zatim dodaje: "I gledano kroz istoriju, jasno se vidi da je upravo Hrišćanstvo glavni neprijatelj judaizma. Naime, svaki istorijski uspon Jevreja, praćen je borbom protiv Crkve, i potkopavanjem hrišćanskog morala u društvu. Tako je bilo još od prvih progona hrišćana, ritualnih ubistava i korišćenja hrišćanske krvi u jevrejskim obredima, pa do Francuske i Oktobarske revoucije (sa ritualnim ubijanjem Svete pravoslavne carske porodice) ili savremene globalizacije."
Izgleda mi da se uporedo sa nasim osvescivanjem od EUforije javljaju i neki novi ljoticevci. Nadam se da NSPM nece dozvoliti da takvi ljudi zatruju i ugroze pozicije evroskeptika i suverenista u Srbiji.
Preporuke:
0
0
30
subota, 10 januar 2009 14:43
Marko
G. Kovačević, slažem se potpuno sa vama da je duhovna sfera, tačnije odnos naroda prema veri, glavni činilac koji opredeljuje njegovu budućnost.
Veliki potencijal unutrnarodnih sukoba, nije ogledalo nedostatka smisla za organizaciju, jer i za sukobljavanje potrebna je organizaciona sposobnost.
G. Lav, ekonomija zapadnoevropskih država vodi se u Briselu, i one za razliku od uzdizajuće Rusije, imaju sve manje suvereniteta. Kada bi Rusija kao što vi tvrdite sledila savremene zapadnjačke ekonomske modele, onda bi prepustila glavnu reč Briselu, Všingtonu, MMF-u, Svetskoj banci i multinacionalnim korporacijama.
Glupo mi je više ponavljati da su etikete koje uporno prilepljujete izvesnim ruskim misliocima sasvim besmislene. Niti je Leontjev šovinista ili anisloven, niti je Danilevski ekspanzionista (želeti dobrovoljno državno ujedinjenje srodnih naroda , nije isto što i želeti okupaciju drugih država širom sveta). Što se tiče razlike između Pravoslavlja i zapadnih religijskih i idejnih principa, od mnoštva literature koja o toj temi govori, toplo preporučujem spis „Svetosavlje kao filosofija života“ od dr. Justina Popovića.
Filipika, po vašim kriterujumima i Jevreji su antisemiti, jer Palestinci kao i svi Arapi takođe semitski narod.
Izvorni hrišćanski i svetootački odnos prema judaizmu jeste negativan, ali on je religijskog karaktera i suštinski se razlikuje od primitivne rasističke judeofobije po kojoj su Jevreji po prirodi zli.. Ali ništa manje primitivan nije stav po kojem se Jevreji bespogovorno označavaju kao nosioci svega progresivnog kroz istoriju čovečanstva, kako ih danas uglavnom prikazuje svetsko javno mnjenje.
.jpg)
Gospodine Dimitrijeviću, dajte amo ljudska prava, ma kako vam se bezličnim ona činila! Mnogo nas je koji ih cenimo znatno više no "krvnu vezu" i veru nametnutu odozgo. I ne zaboravite da Rusi nisu samo Danilevski i Homjakov, već i Bjelinski, Hercen i Turgenjev. Pokušavajući da ukalupite rusku misao tako da ona ispunjava vaše autoritarne fantazije, činite nepravdu jednoj velikoj kulturi.
Rusija nije idealno društvo, niti je to bila u prošlosti. Ali jeste bila i ostala jedina među velikim evropskim silama koja nas ne obasipa bombama, niti kasapi našu teritoriju.
Ta mazohistička spoljnopolitička orjentacija u kojoj se vapi za antisrpskim Zapadom a huli na Rusiju, ne može dati dobrog ploda.
Uzgred, upadljivo je vaše elementarno nepoznavanje ruske istorije. Dostojevski se i u zatvoru smatrao carevim podanikom, a potom se i pokajao se za svoju mladalačku revolucionarnu antidržavnu delatnost. Ali vi to očito ne razumete, i podržavate „pravo čoveka“ na državorušilaštvo. Takođe, ideal slovenofila uopšte nije Rusija onog vremena, i oni su takođe bili neretko proganjani od strane vlasti..
Svakako i Hercen je deo Rusije. Naročito je za Ruse, Srbe i ostale narode istočne Evrope značajno njegovo razočarenje u Zapad kojeg je prvobitno glorifikovao. I Hercen je „čameći“ u Rusiji verovao da će Zapad i zapadna „ljudska prava“ osloboditi narod Rusije iz lanaca istočnjačke „zaostalosti“ i „primitivizma“. Tako je on razmišljao sve dok nije došao na isti taj Zapad i spoznao ga iznutra. Pred kraj života Hercen je pisao: „Dosta smo dugo proučavali crvotočni organizam Evrope; u svima slojevima, svuda smo videli prst smrti... Evropa se približuje strašnoj kataklizmi... Političke revolucije se ruše pod teretom svoje nemoći; one su izvršile velika dela, ali nisu svršili svoj zadatak, srušile su veru, a nisu ostvarile slobodu; raspirile su u srcima želje koje nisu bile u stanju ispuniti... Ja sam prvi koji bledim, i bojim se tamne noći što nastupa... Zbogom umirući svete, zbogom Evropo!"...
Uopšte mi nije bila namera da predstavim veze sa Rusijom i ljudska prava kao međusobno isključive opcije. Naprotiv, za razliku od autora članka, uveren sam da nam je i jedno i drugo preko potrebno.
Iako SAD svojim postupcima gaze sve principe za koje se retorički zalažu, to nimalo ne umanjuje vrednost tih principa. Dosledno poštovanje ljudskih prava bi arbitrarni intervencionizam onemogućilo, i tim pre na njima treba insistirati. Konačno, zaista smatram da je šokantan način na koji gospodin Dimitrijević odbacuje ljudska prava, i slobode koje iz njih proističu, kao nekakvu zapadnu novotariju.
S druge strane, koliko god poštovao rusku kulturu, i bio impresioniran iskrenim prijateljstvom ruskog naroda, ne mogu da se složim da država koja je tokom cele svoje istorije bila disfunkcionalna treba da nam služi kao uzor. I čini mi se da bismo tu pre trebali da se ugledamo na male evropske države.
@Marko
Naravno da imamo ljudska prava u Srbiji, i voleo bih da tako i ostane. Otuda nalazim za shodno da reagujem kada neko želi da ih oduzme.
Slažem se s vama da je Rusija bila jedna od retkih nama prijateljski nastrojenih zemalja u poslednjih dvadesetak godina. Svakako i da postoji potreba za mnogo intenzivnijim kontaktima između Srbije i Rusije, ekonomskim i kulturnim. Ali za to bi trebalo imati realističniju sliku o Rusiji, a ona koju nam gospodin Damjanović iznosi je na nivou rusofobnih karikatura.
Iako se Dostojevski kajao zbog slobodoumlja svoje mladosti, to ne poništava činjenicu da je poslat na robiju zbog javnog čitanja jednog pisma. A da li ću vas preneraziti ako kažem da u slučaju carističkog režima u kome je ogromna većina stanovništva živela poput robova i u krajnjoj bedi, zaista podržavam "državorušilaštvo"?
Na kraju, veoma je lep citat Hercena koji ste dali. I zaista, do strašne kataklizme je, nedugo potom, i došlo. Ali, dozvolite da primetim da odlomak kao da opisuje - samu Rusiju...
Vaša slika o carskoj Rusiji kao robovlasničkom poretku, jeste na nivou rusofobnih karikatura. Niti je ruski narod bio rob u carevini, niti je sebe smatrao robom. A nisam ni sumnjao da podržavate revolucionarno državorušlaštvo, to čine svi kojima su puna usta „ljudskih prava“. I kada takvi, „revolucionari“ i borci za „ljudska prava“ dođu na vlast, obično matičan narod u datoj državi postane sasvim obespravljen.
Na vašu žalost, Hercenov citat, ipak se odnosi na Zapad.
Da li smatrate da je karikatura ako kažem da se smatralo da ruski seljak treba da bude nepismen, i da čak ne treba da zna za postojanje drugih knjiga osim crkvenih? Ali, Gogolj je bez i trunke ironije to opisivao kao ideal kojem treba težiti, uz savete gospodarima kako da očinski morališu kmetovima čitajući im iz Biblije i pritom im govoreći "Eh, ti, njuško neumivena!" I da li poričete da su se ljudi čak i u 19.-vekovnoj Rusiji kupovali i prodavali? Ali, mnogo je Rusa ustajalo protiv ovog nazadnjaštva, ne krijući se iza teze da je car namesnik božji na Zemlji, niti iza brige o sopstvenoj sigurnosti.
Ja znam da je Hercen reči koje pominjete napisao misleći na Zapad. Ali ako vi ne vidite da "političke revolucije koje su izvršile velika dela, ali ne i svoj zadatak...srušile veru a nisu ostvarile slobodu... raspirile želje koje nisu bile u stanju ispuniti" opisuje Rusiju posle Oktobarske revolucije bolje no i jednu drugu zemlju, vaše čitanje teksta je izuzetno selektivno.
Na kraju, istina je da se koncept ljudskih prava zloupotrebljava (poput demokratije, vere, borbe protiv korupcije...). Ali to njegovu autentičnu vrednost ne umanjuje. A ograda koje navodite u tekstu koji komentarišemo nema.
Drugo, carska Rusija sačuvala je mnoštvo malih naroda na svojoj ogromnoj teritoriji, darujući im pismenost, puteve, zaštitu i čuvajući njihovu osobenost dok su neke druge države (koje su imale do sredine devetnaestog veka pravo ropstvo, a koje se ponose zajemčenim ljudskim pravima), čak i na drugim kontinentima trebile čitave narode i civilizacije.
Inače, potpuno razumem Gogolja, Leontjeva i ostale ruske mislioce koji su nastojali da ruski seljak bude zaštićen od destruktivnog štiva. To se zasigurno kosi sa vašim poimanjem ljudskih prava, ali ja te ideje smatram veoma progresivnim.
Rusko slovenofilstvo težilo je čuvanju nacionalne, kulturne i duhovne samobitnosti ruskog naroda, a ne stvaranju globane svetske države po jedinstvenom kulturnom obrazcu, kako to čine današnji kreatori NSP-a.
Ne odričem mogućnost da su ruski slovenofili bili delimično inspirisani i nemačkim romantičarima, ali slovenofilske ideje su karakteristične samo za Rusiju, za razliku od prozapadnih ruskih mislioca koji su nastojali da već postojeće zapadne ideologije preslikaju na rusko društvo. Otuda, misao Dostojevskog, Kirijevskog ili Homjakova, ima mnogo više prava da se nazove ruskom, nego pak misao Bjelinskog ili Hercena.
Niste u pravu kada kažete da slavenofili nisu imali imperijalističke težnje. Pogotovo za one poznije, ruski narod je bio očevidno superioran nad ostalima, i njegova istorijska misija je bila da "spasi" zapadnu civilizaciju od dekadencije. Uostalom, teško je naći na političku doktrinu bez mesijanističkih ambicija.
Ne grešite kada smatrate da se ne divim misliocima koji teže da zaštite "prost" narod od korozivnih uticaja civilizacije. Istini za volju, takve tendencije se nalaze i kod Katoličke Crkve, evangelističkih hrišćana, brojnih islamskih zajednica i komunističkih režima, da pomenem samo neke, te ne predstavljaju specifičnost slavenofilstva. A i jedan Dostojevski je takvu snishodljivost žestoko kritikovao u svojoj Legendi o Velikom Inkvizitoru.
Pridružujem vam se u osudi kolonijalizma i surovosti eksploatacije radnika. Ali to nisu jedine tekovine Zapada, kao što ni staljinizam ne predstavlja suštinu Rusije. I primećujem da je Rusija doživljavala ekonomski napredak kada je usvajala praksu liberalnog kapitalizma, onako kako je primenjuju zapadne države. To se odnosi i na aktuelni preporod pod Putinovim vođstvom.
Što se mene tiče, ovu analizu odmah puštam na štampanje.
Slovenofili nisu težili tome da Rusija okupira druge delove čovečanstva i nametne im svoju veru i kulturu, što je bila (i ostala) odlika zapadne civilizacije. Oni su su samo izražavali nadu da će Zapad i ostali delovi čovečanstva prepoznati Pravoslavlje kao istinitu veru i dobrovoljno je prihvatiti.
Staljinizam uopšte i nije nikakva ruska karakteristika, već sistem (zasnovan na ideologiji ponikloj na Zapadu) u kome neruska manjina ugnjetava ruski narod., dok zapadni kolonijalizam i robovlasništvo jesu pokazatelji jedne od suštinskih karakteristika zapadne civilizacije; da pokori ostale delove čovečanstva , nametne svoj kulturni obrazac i tretira pokorene narode kao podljude.
Liberalni kapitalizam je bio na sceni u Rusiji devedesetih godina kada je država bila u rasulu. Putin je državu preporodio (između ostalog) i antikapitalističkim merama kroz stavljanje knjučnih privrednih sektora pod kontrolu države.
Mada naravno da su za slavenofilstvo važni originalni ruski elementi, uticaj zapadne misli na njega je znatno veći no što vi to predstavljate. Pogotovo opozicija istok-zapad, koja kao takva pre Hegela jednostavno nije postojala.
Slavenofilstvo kakvim ga vi opisujete se nalazi kod ranih slavenofila, Homjakova i Kirjevskog, koji su se zalagali i za hrišćanski univerzalizam. I mada tu svakako ima zanimljivih ideja, njihove doktrine su i u samoj Rusiji odbačene kao nostalgične i prevaziđene, pogotovo što bi bile primenjive samo u prevashodno agrarnoj državi, kakva Rusija već tada nije bila. Teorije kasnijih slavenofila, Danilevskog i Leontjeva, su prožete šovinizmom. I dok se Leontjev zalagao za izolacionizam, i bio izričiti protivnik integracije balkanskih Slovena sa Rusima, zbog rasprostranjenosti liberalno-demokratskih ideja među njima, druge varijante tadašnjeg slavenofilstva su, barem privremeno, bile praktično nerazlučive od patriotskog imperijalizma.
Skloni ste da sve loše u Rusiji pripisujete uticaju Zapada, dok mane Zapada vidite kao njemu inherentne. Neću se tu složiti s vama, pre svega zato što nisam ubeđen u postojanje večnih, nepromenljivih esencija kultura. To su razlike u filozofskim postavkama oko kojih se možda ni ne vredi sporiti. Ipak vam skrećem pažnju da i ako prihvatite objašnjenje o nevinim Rusima i koruptivnom Zapadu, podleganje iskušenju i pad u greh je neizbežno, jer i u samoj Rusiji ideje koje vi nazivate zapadnim (a koje su često velikim delom ruske) imaju veliku privlačnu snagu.
Da krenomo od pocetka. Pre svega da pomenem da Srbi postoje i pre Svetog Save. Prvi srpski vladar, dukljanski kralj Mihajlo i njegov sin Bodin bili su katolici, a bio je to neko vreme i Savin otac Nemanja. Dalje, za vreme srednjeg veka Srbija je uvek bila bliza zapadu od ostalih balkanskih zemalja. Da se sada prebacimo u XIX vek Rusi su Karadjordju uskatili pomoc kada mu je bila najpotrebnija (logicno gledali su svoj interes, nisu se obazirali na tkz. slovensko bratstvo) onda 1878. hteli su da prave Veliku Bugarsku (Bugarima bi tu pripali Nis, Pirot, Pristina, Prizren, cela Makedonija...) pa je sasvim normalno sto su se tada kralj Milan i J. Ristic okrenuli Austriji, koja je i sprecila stvaranje sanstefanske Bugarske. "Sramni konkordat" koji autor zamera Stojadinovicu potpisao je i Pasic dok je bio premijer, sto je sasvim normalno((iako Srbija za razliku od SHS skoro da nije imala katolika). Ustav iz 1888. koji autor sa razlogom ceni je bio kopija belgijskog ustava iz 1831. Napomenucu jos posto sam ja objektivan da za vreme I Svetskog rata Rusija jeste bila prijatelj Srba. Cim je car srusen nestalo je tog prijateljstva. KPJ koja je bila pod direkton kontrolom SSSR-a bila je izrazito disidentska i protivsrpska. Tito i ljdi oko njega, mada ih ja ne volim, pokazali su veliku mudrost 1948. i zahvaljuci tome SFRJ nije bila takav konc logor kao ostale komunisticke zemlje. Od 2006. Rusi pruzaju verbalnu podrsku koja verovatno ima za cilj konfrontaciju sa zapadom.
Državna intervencija po svojoj suštini i po teoriji ekonomske politike, jeste antikapitalistička mera. Razlike između ekonomskog funkcionisanja SAD i Rusije, apsolutno postoje (npr. u Rusiji ne postoji ništa slično američkom zakonu o Banci federalnih rezervi).
G. „Mislilac“, tekst uopšte ne ulazi u pitanje da li su sa Istoka ili Zapada dolazile Srbiji dobre ili loše stvari, već u pitanje kakvo je pojavno civilizacijsko i geopolitičko usmerenje srpskog nacionaliznma, sviđalo se ono nekome ili ne.
U moru neistina i poluistina koje ste izneli, tačna je jedino činjenica vezana za stvaranje Velike Bugarske. A tvrdnja da su srpski vladari Zete bili rimokatolici, najveća je besmislica koju sam čuo u poslednje vreme.
G. Timotijević, drago mi je da vam se dopada moja analiza. Mislim da tom pitanju nije posvećeno dovoljno pažnje pa sam našao za shodno da pišem na tu temu.
Shvatam zašto oklevate da svrstate Leontijeva u slavenofile. Zbog insistiranja na vizantijskom idealu i pravoslavlju, kao i suprotstavljanju zapadnjacima, uprkos njegovom neslaganju sa nekim od osnovnih postavki ranog slavenofilstva, često se na njega gleda kao na nastavljača iste misaone struje. Iako je bio izraziti anti-nacionalista, njegova odbojnost prema svemu za šta je sumnjao da bi moglo da nosi iole progresivne ideje odvela ga je u šovinističku mržnju prema Zapadu.
"Biološke" teorije Danilevskog o kulturno-istorijskim tipovima su svakako šovinističke. Uz to, on je bio zagovornik totalitarizma, i zalagao se za ekspanzionizam ne toliko različit od zapadnog imperijalizma. Konačno, i Danilevski i Leontjev kao reakcionari su žestoko kritikovani i od ruskih savremenika. Prostor ne dozvoljava detaljnije obrazlaganje uticaja Hegela na slavenofile, ali o tome postoje radovi na koje vas mogu uputiti.
Kirjevski i Homjakov, kao i Leontjev i Danilevski, naravno da zaslužuju poštovanje, i to je neosporno. Ali ako vaša namera nije bila tek da napravite istorijski pregled zanimljivih ideja, već i da predložite njihovo uvođenje u srpske političke programe, pokazivanje njihove relevantnosti uopšte nije nevažno. U tom slučaju pre svega treba da odgovorite na primedbe koje su već savremenici i sunarodnici slavenofila imali, zatim da navedete u kojim istorijskim situacijama su takve ideje donosile napredak, i konačno, da pokažete da su one primenjive danas, na ovom geografskom položaju.
Šovinizam je mržnja prema drugim narodima, a toga nema ni kod Leontjeva niti kod Danilevskog. Niti ima totalitarizma i želje za osvajanjem tuđih teritorija. To što neko tvrdi da je ovaj ili onaj mislilac reakcionaran i zastareo, to je subjektivna stvar.
Nisam ni negirao uticaj Hegela na slovenofile, već tezu da pre njega nije bilo antizapadnog stava u Rusiji, i tezu da je njegov uticaj na slovenofile preovlađujući.
Tema teksta nije pregled suprotstavljenih ideja koje su postojale u Rusiji devetnaestog veka, već ono na šta ukazuju naslov i podnaslov teksta.
Amerika, ciji sam drzavljanin vec pola vijeka, mi se sgadila, ne samo sbog agresije na Srbiju nego jos vise zbog njene duboke hipokrizije. Ovo je jedna zemlja koja besomucno klepeta o ljudskim pravima samo da ih brutalno ruse, vise nego iko na zemljinoj kugli.
Pitam se dali su ta 'ljudska prava' u koje Lav izgleda duboko vjeruje, nijesu samo jedan paravan za brutalnost sa kojima se ona ruse? Pocinjem da vjerujem da su one izmisljene bas kao jedan Goebelsian slogan, da kad ih hiljadu puta ponavljas, ljudi pocnu da vjeruju da ih stvarno postujes.
Dosao sam do zakljucka da jedino sto Amerika moze da nam ponudi su zvakaca guma, jedna uzasna muzika i ova necuvena hipokrizija. Evropa slijedi vjerno Ameriku pa ni od nje ne treba ocekivat nista drugo.
Zapad je jedna kultura laza koja je na izdahu. Sto ce je naslijedit, ne znam. Moguce da ce to biti Islam, jer ovakva moralna praznina nece biti u stanju da se brani od bilokoga. Divim se naivnosti Lava koji jos njoj vjeruje. Mene zapanjuje da medju Srbima ima jos uvijek ljudi koji vjeruju da americke bombe imaju duhovnu vrednost.
Rusija je jedina koja moze da se preporodi poslije ovog boljsevickog holokausta jer je iskusila Golgotu. Srbi treba dobro da promisle
prije nego sto se upuste u jeftine evropske avanture.
Zemlja Ljermontova, Solzenicina, Dostojevskoga ili Puskina treba da nam da nadu- ne izdahujuca lesina Zapada.
Zamolio bih Vas da tacno navedete koje su to "poluistine i neistine" koje navodim.
Unapred hvala na odgovoru.
„Autor teksta je mesavina militantnog boljsevizma i nakaradnog "srpskog nacionalizma", srbokomunista bi bio najbolji naziv.“ – Najpre neistinito je ovo vaše etiketiranje, zapravo čisto vređanje (mislio sam da je to u ovim porukama zabranjeno).
Mihajlo nije prvi srpski vladar. Drugo, i Mihajlo i Bodin su rođeni (što znači i kršteni) pre raskola, i to u vreme dominantnog vizantijskog uticaja u njihom okruženju. Priklanjali su se najpre Vizantiji a posle Rimu, ali istorija ne beleži da su bilo kada primili rimokatoličko krštenje. Prvi srpski vladari koji primiše Hrišćanstvo u devetom veku, primiše ga sa Istoka. Bilo je kasnije prorimskih tendencija, ali Sveti Sava je u trinaestom veku definitivno opredelio srpski put. Zbog toga, srž srpske ideje, tradicije i kulture jesu svetosavski i kosovski zavet, a ne Mihajlovo primanje papske krune ili prvobitno Nemanjino rimokatoličko krštenje.
Kažete a su Srbi bili bliži Zapadu od drugih Balkanaca. Carigrad je dva puta potpisao uniju sa Rimom a Srbija se oba puta žestoko borila protiv toga. Prvi put za vreme Kralja Milutina, a drugi put za vreme Đurađa Brankovića. Bugari su se prvobitno opredelili da prime Hrišćanstvo iz Rima ali ih je Vizantija prinudila da od toga odustanu a Rumuni su usled svoje jezičke i delimično etničke pripadnosti, uvek gravitirali ka Zapadu više nego drugi balkanski narodi.
Rusi su nam pomogli i u srpsko-turskim ratovima kao i u balkanskim a pogotovo u Prvom svetskom ratu. Ni Karađorđa nisu ostavili na cedilu već su izdejstvvovali autonomiju, koja od strane Srba nije prihvaćena. Ruse je tada napao Napoleon i bili su prinuđeni da zaključe mir sa Turskom.
Konkordat iz 1914. potpisan je pred sam rat kako bi se prekinuo austrijski protektorat nad rimokatolicima u Srbiji (mahom Šiptarima) koji se koristio za političke ciljeve. Austo-Ugarska je protestovala protiv konkordata zbog čega ga Vatikan i nije ratifikovao.
Ponavljam da meni nije nikakva namera da okrecem Srbe Vatikanu. Ali da napomenem da su Srbi pokrstavani (od VII do IX veka) i od rimslih i od grckih misionara, pogotovo zato sto je do 732. oblasti sve do Sofije i Soluna pripadalo rimskoj jurisdikciji, sto je izmenio Lav Isavrijski. Posle toga pod rimskim uticajem ostale su primorske zemlje (Srpske zemlje Duklja, Travunija, Zahumlje i Paganija) a u tom polozaju je zatekla je Srbe i deoba 1054. Za Mihajla i Bodina sam rekao da su prvi kraljevi, ne prvi vladari (znam da su Vlastimirovici bili pre njih) a koje su vere bili s obzirom na polozaj moze zakljuciti i malo dete, ziveli oni i dugo posle 1054. Jos da napomenem da je besmisleno govoriti da je pravoslavna ispravna a katolicka pogresna vera, kao i obrnuto. Ne postoji ispravna i pogresna vera, samo ispravan i pogresan vernik.
Sto se Karadjordja tice, delegacija koju je poslao u Petograd 1804. dobila je uglavnom mnogo obecanja. Pomoc koju je dobio je bila vise simbolicna, a pod uticajem Rusa odbijen je povoljan Ickov mir. U miru u Bukurestu 1812. srpska autonomija je pomenuta simbolicno i bez cvrstih garancija. Konkordat je dosta pre Pasica postpisao i Nikola Petrovic (ja ga smatram Srbinom, a Vi?) Za balkanske ratove i I Svetski rat uopste ne sporim rusko saveznisto, verujem da niko ko je procitao nesto to ne bi mogao...
Glavnina onoga sto hocu da kazem je da se srpsa politicka elita u XIX i pocetkom XX veka okretala nekad ka Rusiji, nekada ka Nemackoj i Austriji nekada ka Francuskoj. Uglavnom onako kako je procenjivala svoje interese, sto je i normalno. Ukoliko su tada a i kasnije nekada preovladale emocije to je bilo na stetu Srba (morate priznati da bi komunizam mnogo teze bio prihvacen kod Srba da nije bilo rusofilstva)
Rekli ste u prvoj poruci da su Mihajlo i Bodin prvi vladari a ne kraljevi. Jesu Srbi pokrštavani i od rimskih misionara ali bez većeg uspeha. Tek kada srpski vladari prihvataju Hrišćanstvo (i to iz Vizantije), prihvata ga i čitav narod.
Zbog čega je Pravoslavlje za razliku od rimokatolicizma ispravno (ja sam ubeđen da je tako), to je već posebna tema. U svakom slučaju, nepobitna je činjenica da je Pravoslavlje a ne rimokatolicizam, bitan element srpskog nacionalnog bića. I kao pravoslavni Hrišćanin, ubeđen sam da je vrlo loše to što je srpska elita iz druge polovine devetnaestog veka, uglavnom odbacila pravoslavni pogled na svet a usvojila zapadni racionalističko-materijalistički.
Spoljnu politiku svakako uvek treba voditi u skladu sa nacioalnim interesom. Treba sarađivati sa svakom državom koja ne ispoljava neprijateljstvo prema nama. Međutim, činjenica je da Srbi nikada nisu imali dugoročnu podršku zapadnih država čak ni onda kada su se vlasti u Srbiji klele u prijateljstvo sa njima (što je slučaj i danas). Uglavnom smo tretirani bahato, licemerno ili čak otvoreno neprijateljski. S druge strane, Rusija nam je u manjoj ili većoj meri, konstantno pomagala kroz istoriju, i retko kad činila nešto na našu štetu.
Svoje se vere ne treba odricati tu se slazem sa Vama. Medjutim verujem da Vi vase argumente za to da je katolicka vera pogresna pronalazite u ruzinim postupcima nekih papa. To ne moze biti opravdanje, to bi bilo kao kada bi neko tvrdio da je pravoslavlje neispravno zbog sramotnih dela Pahomija... Uopste ne sporim odredjeni uticaj koji je pravoslavlje imalo na Srbe (mada ne smatram Savu najzamenitijim Srbinom). Ali crkva danas ima manji znacaj i ona je odvojena od drzave (sto je dobro) i bolje je da nasa elita vise razmislja u duhu racionalizma nego u duhu "carstva nebeskog i nebeske Srbije", jer ipak, nasa drzava je na zemlji.
Izriciti sam protivnik da se nasi odnosi sa nekim drzavama satanizuju a da se sa drugima idealizuju. Kod vas je to prisutno. Vec sam pomenuo period prijateljstva sa Rusijom, ali da pomenem sada da su nam sa njima odnosi bili losi u drugoj polovini XIX veka i u dobar deo perioda SSSR-a (bilo da se odnosi na kraljevinu SHS ili SFRJ). Kada se sve to vidi tesko da se moze reci da su nam maltene konstantno bili saveznici. Isto je pogresno reci kako je zapad maltene stalno bio gadljiv prema nama. Sa Amerikom mi nismo imali poblema sve do 90-ih. Sa Francuskom isto, mada je svakako njihova podrska za vreme I Svetskog rata bila zasluga i Rusije. Takodje kraljevina SHS i Pasic, kao njen premijer, oslanjali su se na nju. A o bliskosti dva naroda samo da napomenem sa koliko su bola Srbi primili vest da je Francuska okupirana u II Svetskom ratu. Sa Britanijom je vec druga stvar, sa njom do 90-ih nismo bili stvarni neprijatelji, mada i pre toga tesko da je ikada bilo njihove dobronamernosti.
Tako i danas razum nam govori da idemo ka evroatlantskim integracijama, a i okruzenje nam je u potpunosti takvo sve clanovi i buduci clanovi NATO-a. Da se, kao Belorusija, granicimo sa Rusijom tada bi svakako trebalo preispitati i mogucnost veceg okretanja ka njima.
zadivljen sam sa vašom talentovano-objektivnoj i simplifikovanoj analizom-istorije srpske desnice(nacionalne svijesti).Ako bi se ovaj inspirativni i disperzivni cijenjeni tekst mogao iskazati kroz samo jednu rečenicu,onda bi to bila jedna stara crnogorska narodna poslovica koja glasi:"ko neće brata za brata,imaće dušmanina za gospodara".U potpunosti dijelim sa vama poglede na naš civilizacijsko-kulturološki smjer i panslovenstvo kao jedino zdravo i prirodno ishodište(hajdeger često koristi riječ ishodište)imanentno našoj generičkoj strukturi i svetosavsko-pravoslavnom mentalitetu,što će nas obilježiti kroz vjekove i odrediti nam tešku sudbinu.Ali naš civilizacijski model(vizantijsko,pravoslavni,ruski,svetosavski...sveslovenski)ipak gubi bitku sa zapadom,na žalost...posle pada Carigrada i dijelimičnog uspjeha kijevske,kasnije moskovske Rusije...lome nas intezivno,dijele,prekrštavaju,nameću svoju filozofiju...kako je dozvolila moćna i tako pametna i talentovana Rusija da je tako jeftino izigra i pokori zapad sa idejom komunizma...pogazismo(i mi i Rusi i vjeru i tradiciju)...bojim se da su nas odavno rastočili i teritorijalno i duhovno!Dugo razmišljam o tome,čitam Aleksandra Šmemana,Danilevskog,Florenskog,Berđajeva...ruske semijotičare ....!?Šta je to u nama slovenima inferiorno,sklono padu...?Da li je to naš nesmisao za organizovanje,pragmatsko,višak emotivnog...jak duhovni element naspram praktično materijalnog..lakovjernost,nedostAtak životne kvarnosti i surovosti na kojoj Niče tako insistira?Gospodine Marko,volio bih da čujem vaše mišljenje o ovomim pitanjima što nas progone od naših početaka pa sve do danas kada nam uzeše i svetu postojbinu(Kosovo i Metohiju).
Šovinizam je mržnja prema drugim grupama, ne nužno etničkim. Leontjev nije bio protiv drugih naroda kao takvih, već kao nosilaca njemu mrskih ideja liberalizma i demokratije. Prezirao je i Slovene, kao već zaražene progresivnim idejama, i divio se Otomanskom i Habzburškom Carstvu, nosiocima despotizma. Pseudo-naučne teorije Danilevskog o biološkim razlikama među "kulturno-istorijskim tipovima" i superiornosti jednih u odnosu na druge su svakako šovinističke, a njegovo zalaganje za panslavsku federaciju sa prestonicom u Konstantinopolju je ekspanzionističko, i upadljivo liči na austrougarsku doktrinu o prodoru na istok. Njegova politička misao nije preterano konzistentna, ali neki u njemu vide "filozofa ruskog totalitarizma" i preteču Staljina. O uticaju Hegela na stvaranje kategorija Istoka i Zapada preporučujem rad Ane Siljak "Between East and West: Hegel and the Origins of the Russian Dilemma". Šta je ispravno, katolicizam ili pravoslavlje, je subjektivan stav, koji pre svega zavisi od toga gde je neko rođen.
Namera teksta je, a možda sam pogrešno razumeo, da se kaže kako postoji tradicija slavenofilskih ideja na srpskoj političkoj sceni, i da bi nju trebalo nastaviti. Meni se čini da samo pozivanje na tradiciju nije dovoljno, i da treba obrazložiti zašto bi te ideje bile relevantne danas, i bolje od drugih, ruskih ili zapadnih. U svakom slučaju, hvala na pažnji posvećenoj mojim primedbama, odgovorima, i interesantnoj diskusiji.
Inače ne mislim, da Slovenima fali smisla za organizaciju. Bar su naši srpski preci kroz istoriju iskazivali svoju državotvornu potentnost ne manje od zapadnih naroda. Što se tiče loših strana našeg mentaliteta ja bih posebno izdvojio dve stvari. Ma koliko izlizano zvučalo, ogroman potencijal za stvaranje unutarnarodne nesloge zaista je jedan je od naših najvećih problema. Otuda treba posebnu pažnju posvetiti uklanjanju svih povoda za unutarnarodne sukobe. Višepartijski parlamentarizam očito ne škodi Englezima, ali kod Srba je od svog uvođenja, vazda stvarao tihi ali permanentni građanski rat. Druga loša strana koju bih izdvojio, jeste česta lakomislenost i naivnost koji su nas između ostalog sprečavali da razlikujemo i prepoznajemo prijatelje i neprijatelje, što nas je skupo koštalo.
G. Brm, nije sporno da je nekada bilo i Srba rimokatolka ali nije tačno da je većina prvokrštenih Srba, primila veru iz Rima. Što se udaljenosti Rusa tiče, daleko su onoliko koliko ih mi od sebe udaljujemo (zar im je Venecuela bliža?).
neke odgovore na moje dileme i samokrirična pitanja izložili ste u odličnom tekstu "istok i zapad"koji sam našao na internetu i sa radoznalošću i oduševljenjem pročitao,i rado ga ovom prilikom preporučujem duhovno rafiniranim konzumentima NSPM. Kažete da možda ne stoji tvrdnja o našoj neorganizovanosti a da je loša strana našeg mentaliteta "unutarnarodna nesloga"sa čim se slažem,ali zar neorganizovanost i stihijsko dijelovanje ne proizilaze iz nesloge i obrnuto?Zar neorganizovanost i nesloga ne stoje u uzajamnoj korelaciji,kompatibilnosti?Kažete "vječna je vjera ...koja može omogućiti čovjeku da zadobije onaj duhovni nivo postojanja u koji mi hrišćani vjerujemo"...baš je to ono čega se bojim,plašim,baš je to ono što nas je slamalo i sizifovski uvijek vraćalo na početak,baš to je razlog naših posrnuća,poraza i istorijsko'civilizacijskog ambisa kroz koji propadamo vijekovima!Naša vjera je tako slaba i neutemeljena u nama do te mjere da smo je više puta odbacivali i progonili mjenjajući je mračnim i sumnjivim dogmama koje smo prihvatali sezonski,kako su nam ih nametali,kako su drugi httjeli-od astijske Tereze,preko komunizma do aktuelne EU.Koliko je "naroda" i država od nas nastalo,što učinje njegoševska i kosovsko zavetna Crna Gora...teško je,cijenjeni Marko,ne biti pesimista.Jedini put kada smo bili integrisani u vjeri i sopstvenom biću,tada smo napravili sjajnu i moćnu ovozemaljsku državu-bilo je to doba Nemanjića,isto važi i za Rusiju....zar nisu ovo cijepajuće i mučne dileme junaka Meše Selimovića,ako izuzmemo ontološku ravan,zar o našoj slabašnoj i varljivoj vjeri ne govori uporno vladika Nikolaj,Justin Popović,starac Tadej...moramo se suočiti sa sopstvenim slabostima,lutanjima,zabludama....i ako Miljković istinito kaže da "zablude najljepše pjevaju".Najteže i najzahtjevnije su bitke koje vodimo sami sa sobom,sa arhetipskim demonima sopstvene duše! Moramo jednom pokrenuti taj dijalog,ako već nije kasno.
Izgleda mi da se uporedo sa nasim osvescivanjem od EUforije javljaju i neki novi ljoticevci. Nadam se da NSPM nece dozvoliti da takvi ljudi zatruju i ugroze pozicije evroskeptika i suverenista u Srbiji.
Veliki potencijal unutrnarodnih sukoba, nije ogledalo nedostatka smisla za organizaciju, jer i za sukobljavanje potrebna je organizaciona sposobnost.
G. Lav, ekonomija zapadnoevropskih država vodi se u Briselu, i one za razliku od uzdizajuće Rusije, imaju sve manje suvereniteta. Kada bi Rusija kao što vi tvrdite sledila savremene zapadnjačke ekonomske modele, onda bi prepustila glavnu reč Briselu, Všingtonu, MMF-u, Svetskoj banci i multinacionalnim korporacijama.
Glupo mi je više ponavljati da su etikete koje uporno prilepljujete izvesnim ruskim misliocima sasvim besmislene. Niti je Leontjev šovinista ili anisloven, niti je Danilevski ekspanzionista (želeti dobrovoljno državno ujedinjenje srodnih naroda , nije isto što i želeti okupaciju drugih država širom sveta). Što se tiče razlike između Pravoslavlja i zapadnih religijskih i idejnih principa, od mnoštva literature koja o toj temi govori, toplo preporučujem spis „Svetosavlje kao filosofija života“ od dr. Justina Popovića.
Filipika, po vašim kriterujumima i Jevreji su antisemiti, jer Palestinci kao i svi Arapi takođe semitski narod.
Izvorni hrišćanski i svetootački odnos prema judaizmu jeste negativan, ali on je religijskog karaktera i suštinski se razlikuje od primitivne rasističke judeofobije po kojoj su Jevreji po prirodi zli.. Ali ništa manje primitivan nije stav po kojem se Jevreji bespogovorno označavaju kao nosioci svega progresivnog kroz istoriju čovečanstva, kako ih danas uglavnom prikazuje svetsko javno mnjenje.